Humovanja Veselina Gatala: Kako odgojiti budalast narod

Par decenija mi je trebalo da shvatim kako su nastali Amerikanci. Ne govore jezike i zgražaju se kad neko ne govori njihov, vjeruju sve što vide na Tv, nemaju pojma da Bosna ni Hercegovina nisu u Africi, misle da Ukrajina vodi rat za sebe a ne za Bidena i Macrona… Ne bi se bunili ni da im na Tv kažu da je Zemlja ravna ploča i da ih je Galileo Galilej slagao. Nikad pristup informacijama nije bio lakši a ljudi nikad nisu bili gluplji. Hm, doduše, 99% njih nema pojma ko je bio Galileo Galilej. Ni nas, doduše…

Mi stariji se sjećamo Esmeralde. Bila je to zgodna teta iz serije. Teta se zvala (i još se zove, inšallah) Letitia Calderon. Bila je slijepa pa progledala u seriji. Naš narod još nije progledao, ali nije to ova kolumna. Uostalom, glede progledavanja, ne treba naglo, što je brzo to je i kuso – veli narod.

U Sarajevu, kad je došla, u jeku telenovelske popularnosti, baščaršijski joj zlatari dali zlata da je zamalo pala nakinđurena na naščaršijskoj kaldrmi, ne od preboljene sljepoće već od težine žutog metala na sebi…

Ja se zatekao u Sarajevu taj dan kad je dolazila. Imao nekakvu promociju knjige pa otišao u hotel da spavam. I, ne dade mi đavo, upalim Tv. Kad tamo, Letitia Calderon, glavom i plavim okicama. Ona, prevoditeljica, voditeljica i još jedan koji nije ništa govorio. I svi je zovu „Esmeralda“ kao da joj mater i babo pri krštenju ime nisu dali. Plave okice tetine pune suza, dirnuta telefonskim izlivima ljubavi gledalaca i gledalica. Mahom gledalica… Prevoditelj loš. Prevodi riječi, ne i smisao. Ne slaže vremena, ali ni Španeri to više ne rade. I zovu. Telefoni gore, pozdravljaju, čestitaju, izražavaju oduševljenje… Za ne povjerovati. Žena, Letitia, čak nije znala ni glumiti. U cijeloj seriji je samo glumila da je slijepa i gledala u jednu tačku.

I onda… Čuje se kreštav glas iz slušalice, tj odnekud iz režije. Glas žene u kasnim tridesetim ili ranim četrdesetim. „Ja bi da podrzavim Esmeraldu… i da joj kažem šta joj ona Fatima (likuša iz iste serije) radi iza leđa…“.

Tad sam shvatio puno. Između ostalog, i zašto je izbio rat. Ne brinite, neće ga više biti, mislim, rata, ljudi ga nisu vidjeli samo na Tv kao prije rata, već uživo. Sad znaju da nije rat kao na Tv pa im ne pada na pamet da ginu i ubijaju za ove lopine.

A sad… Nije puno bolje. Samo ima više serija i pa nemaju tako popularnu „progledušu“. Ali… Reklamiraju vam elektroprivrede. Pa, jarca mu, kome? Možete li birati između HZHB, EPBiH i Elektroprivrede RS kao deterđent u Konzumu? Ne možete. Pa čemu trošenje para kojima skupo plaćamo tu struju? Čemu reklamirati vodovod? Zašto reklamirati igre na sreću? Gore je to nego reklamirati drogu, tako ja mislim. Kockanje je ozbiljan porok. Ili lihvarske mikrokreditne organizacije? Prodaju vam novac za više novca. 5000 vam nude za 7000. Pa, majku mu, dam vam ja 5000 za 7000, i to odmah. I to vaših 5000, odmah, bez papirologije… U bankama koje se isto tako reklamiraju, još je gore. Daju vam pare za stan i njihov je dok ne crknete od dirindženja ili starosti. I umjesto 150 000 date 250 000. Donesite te pare, ja vam od tih 250 000 odmah dam 200 000, i to bez papirologije, žiranata i jamaca.

Hm… Doduše, i treba tako s nama. Imamo vođe grđe od američkih. Ako ništa, zbog riječnika treba zaćerati djecu i maksume na spavanje prije dnevnika. Ne zbog njihovog prostakluka, već da jednog dana ne požele postati kao oni…