Humovanja Veselina Gatala: Budi kao mi

Kum mi onomad donese pantole. Moderne. Markirane. Donijela mu nekoliko pari sestra iz Amerike pa on jedan par donio meni. Odmah su mi bile čudne, izgledale su kao zub s korijenom. Široke oko pojasa a sitne na dnu, na kraju nogavica. Ne znam zašto, ali obukoh ih. Da vidim kako to izgleda na insanu. Mislio sam da mi listovi ne mogu proći kroz to čudo, ali prođoše. I butine prođoše. Oko guzice su mi bile malo prikoviše komotne, ali nisu bile neudobne. Shvatih da su pune elastina. Pokreti su bili ok. Sve je bilo dobro dok ne dođoh do ogledala u hodniku. A tu…

U špiglu se zrcalio neki lik u helankama koje su naličiletrapericama. Prisjetih se i gimnastičarskih dana. Mogao sam u tim farmerkama skočiti na konja s hvataljkama i izvesti par okreta koje mi starost još dopušta. Kao sportski triko, eto takve su bile. I shvatih zašto mi ljudi na ulici izgledaju tako čudno. U tim pantalama debeli izgledaju još deblje, mršavi još mršaviji, krivonogi još krivonogiji… I skoro svi to nose. Te ulične strahote su zavladale našim svijetom. 

Strašne su te zgužvane staračke zadnjice u tim pantolama. Strašna su i ta žgoljava hodala mlađih. Pripijene farmer pantalone možda i stoje dobro građenom žensku ma koliko to bilo neukusno. Ali, ako ćemo pravo, za hetero muško baš i nisu. Nosite ih i vi, garant. Neka. Nemojte biti „mimo svijet“, 
Vidim da je malo starijih ljudi, ljudi mojih godina, koji nisu prihvatili tu modu.

Gledam ih sa simpatijom i naklonošću. Nije ih briga ako im mlađi i stariji kažu da nisu moderni, da su „mimo svijet“.
Nema čovjeku druge nego da se pomiri s tim nakaradnim nepisanim propisom. Hoće ljudi da budu kao drugi, pa eto. Hoće li im se smijati ako ne budu? Neće. Nisam vidio da mi se neko smije zato što nosim farmerke kakve su se nosile osamdesetih…

Isto je bilo s onim nesretnim vakcinama. Ja im kažem, ljudi, nemojte to uštrcavati u sebe, nije prošlo 10, 15 ili 20 godina provjere kao druge vakcine. Jok. Džaba govoriti. Sami reče „Šta, mi svi ludi samo ti pametan? Jesi li ti pametniji od doktora? Cijeli svijet prima vakcinu, samo ti nešto pametuješ…“. 

Odustao sam od sijanja sjemena sumnje u propisane istine. Neću nikome soliti pamet. Neka ljudi nose svoje uske pantalone koliko hoće, sviđalo se to meni ili ne. Neka si uštrcavajo šta hoće u vene. Samo neka ne utjeruju svoju pamet u moju glavu. Pri pokušajima da utjeraju svoju pamet u tuđu glavu, čovjeku znaju istjerati dušu iz tijela. Đordano Bruno je saznao, kad je rekao da je Zemlja okrugla. Spalili su nesrećnika a duša mu je istjerana iz tijela. I Galileo Galilej je umalo stradao zbog iste nepoćudne tvrdnje.

Kad smo već kod toga, živimo u vrijeme digitalnog printa. Isprintaju ti predmet u istim gabaritina kao original. Čini mi se, kako je krenulo, korak smo daleko od prostornih skokova i teleportacije materije. Informacije koje nam trebaju za život i rad, držimo u džepu. Sve i svašta u svakom trenutku možemo saznati. Aparat nam prevodi, bira lubenicu na tržnici, uspoređuje cijene, mjeri korake i temperaturu organizma.

Ipak, odavno nije bilo ovoliko ljudi koji su duboko uvjereni da je Zemlja ravna ploča…