Humovanja Veselina Gatala: Najnovije normalno

Neki dan sam sreo čovjeka koji, po vlastitom priznanju, nikad nije pročitao knjigu. Misli da je Claude Van Damme dobar glumac. Nisam ga pitao da li misli da je Zemlja ravna ploča, ali mislim da znam šta bi mi odgovorio. Mlađi je od mene, kaže da zna puno ljudi koji nikad nisu pročitali knjigu. Ne stidi se, misli da je to ok, da tu nema ništa sporno. Ne zna da sam ja objavio puno knjiga. Nisam mu rekao, da mi se ne bi smijao.

Onda mi pade na pamet da je Ministarstvo kulture Republike Srpske za kulturu izdvojilo u godini čak 150 hiljada maraka. Otud valjda u riječniku „benefit“, „neistinite činjenice“, „kao takav“, „kako i na koji način“ i ostali kulturni biseri u Srba.

Vlada kulturne događaje doživljava kao mučenje. Na neke moraju doći. Moraju i u crkvu i u džamiju, takav je red ako nećeš da te Islamska Zajednica i Crkva osude i proglase nevjernikom. Neki se ne znaju prekrstiti niti izučiti ijednu dovu, ali nema veze, mrmljaju dok se drugi mole. Žrtvuju se zbog naroda koji treba da ih izabere.

Ali, ruku na srce, jedini koji su gori od vlasti su narodi. Ne čitaju. Oni koji čitaju, mogli bi nešto promijeniti ali nisu nešto zainteresirani ni zainteresovani za vlast. A oni na vlasti, oni koji bi mogli nešto promijeniti, ne čitaju.

Osnovna osobina razumnih je sposobnost da se sumnja. Nisam sumnjao da postoji virus Korone, ali sam sumnjao da mogu napraviti vakcinu u roku od nekoliko mjeseci ili par godina. Sumnja mi se pojačala kad je odlučeno da se ne smiju vršiti autopsije umrlih.

Sumnja se jošte nadogradila kad sam uvidio da je smrtnost manja nego prije epidemije i da virus, te naslage ribonukleinske kiseline, jako liči na virus gripe u čiju vakcinu jako sumnjam. Naime, vakcinisani od gripe se razbole od gripe kao što se vakcinisani od Korone opet razbole od Korone.

Pišem ovo zbog medijske, medicinske, tehničke i drugih vrsta pismenosti koje se stiču čitanjem. Puno je više toga što nećete saznati preko ekrana od onoga što ćete saznati. Preko ekrana se ne uči. Ako riječ ne pretvorite u sliku i sjećanje, džaba. Slika samo proleti kroz glavu, riječ kroz uši.

Čini mi se da će sposobnost čitanja nestati jednog dana. Neka. Valjda tako mora biti. Tada će u nas ubrizgavati što hoće, sve uz dobru priču i sijanje straha.

Odbio sam vakcinu. Imao sam Koronu neki dan. Simptomi kao i prvi put, samo blaži. Rekli bi neki - tako ti i treba kad nisi htio primiti cjepivo. Možda bi bili u pravu, ali i neki koji su primili vakcinu dobili su opet Koronu, i to sa simptomima gorim nego prvi put. Šta ćemo s tim?

Na stranu to. Bilo je što je bilo. Neko je masno zaradio na nabavkama vakcina, respiratora, maski… Od Ursule Fon Der Lajen pa do ovih naših ministara i direktora. Ali, problem je što ljudi u tridesetim, četrdesetim, pedesetim, umiru bez vidnog razloga.

Kako? Zašto? Nije zabranjeno vršiti autopsije. „Iznenada preminuo u 37. godini.“ Ma daj. Nikakve bolesti prije. Organizam samo stao. Infarkt, moždani, rak, bilo šta što i inače kosi postalo je poput gripe i prehlade.

Prva knjiga koju sam pročitao zvala se „Konjić Grbonjić“. Sjećam je se još. Znači, ostalo je nešto od nje u glavi.

Sjećate li se vi prvog filma koji ste gledali?