Humovanja Veselina Gatala: Zašto mrzimo hrabre

Nekako nam je u prirodi da ne volimo bolje, sposobnije ili hrabrije od nas. Ono mostarsko „Ta će on…“ i „Znam je ja…“ je dokaz, primjer, kako god.

Znam da bi većina Mostaraca moje knjige napisala bolje od mene, samo da im se da. Pokupili bi ne 7 (slovima sedam) književnih nagrada u raznim žanrovima u regionu i van njega, osvojio bi svaki barem 17 (slovima sedamnaest) u žanru koji bi sami izumili. Ne poričem, bi, samo da im se da.

Ko bi se peglao tolikim pisanjem i bresposlicama, moliti ću lijepo… Pola onih što mogu zapjevati kad popiju bi „rasturili“ na supertalentu, ali neće.

Ko bi se balećio na televiziji, išao na put i pjevao pred sitničavim i zlim žirijem…

Gledam prekjučer najdražu mi TV, N1. Slušam koliko smo mi Srbi pobili nebrojeno nevinih prvu trećinu dnevnika. U drugoj trećini gledam kako Židovi ravnaju ono što je ostalo od Gaze a stanovnici Gaze, uz suhoruku pomoć Hamasa i SAD-a, plaču i ginu, kao što rekoh da će biti nakon onog Hamasovog masakra nad Ješama, onog kad su pobili onu mladež i djecu na koncertu a dio ih odveli da se iživljavaju na njima.

N1 ima jednog koji ima naočale i zove se Esmir Milavić. On najbolje zna šta i što se dešava vam granica ovog našeg primitivnog i učmalog svijeta zvanog Bosna i Hercegovina. Inače, ljudi s naočarima su dokazano pametni. Ne voli osobito Srbe i Ruse, radi na N1, pa je i dokazani antifašista.

Teška srca nam je Esmir otkrio da će Amerikanci pustiti Juliana Assanga, dokazanog špijuna i ugrožavatelja čovječanstva, da spokojno i neometano živi u Australiji.

Esmir je izrazio nadu da Julian Assange, kako reče, neće više „provocirat“ Sjedinjene Američke Države i da se neće nastaviti baviti otkrivanjem američkog prljavog rub… Mislim, neće više objavljivati šta su Ameri radili u Afganisatanu, Iraku i ostalim Afrikama i Azijama, šta su oni, Franci, Švabe i ekipa radili kod nas, kako su mučili i ubijali i ostale američke vojne tajne sakrivene za naše dobro od očiju javnosti.

Jer, Juliana Assangea ne možete ubiti. Ne možete ubiti simbol. Kad ubijete simbol slobode, sloboda se raspukne i razaspe sjeme posvuda. Sloboda i hrabrost idu skupa. Većina nas, mišova malih, uključujući i ćemernog Esmira, spremni smo dati slobodu za sigurnost.

Samim time ne zaslužujemo ni jedno ni drugo. Zato nam i jeste kako nam jeste, hvala Bogu, jer nas je Bog ipak počastio mirom. Da sam ja On, a srećom nisam, ne bi nam ni Bog mogao pomoći…

Dakle, Assange se za života preselio u vječnost. Ako Ameri ispoštuju vlastiti prijedlog, a morali bi zbog javnosti koja je odrasla na filmskoj i književnoj ideji o slobodi i pravdi, Julian Assange će, ako prizna da je špjunirao pa tako otkrio puno „zapadnog“ i „naprednog“ zla, biti osuđen na onoliko koliko je umirao u engleskom zatvoru.

Da će moći živjeti sa svojom ženom i djecom, na užas N1, Esmira i ostatka američke javnosti.

Čovjeku familija znači koliko i porodica i obitelj. Čovjek je hrabar onoliko koliko je spreman izgubiti. Hoće li Julian Assange potpisati da se odriče prava na slobodu da nam kaže šta nam rade, da tako zaštiti ženu i djecu?

Ja bih. I ako hoće, neka. Bio je hrabar dovoljno da uđe živ u vječnost.

Muka će to biti za čemernog Juliana. Slobodan čovjek će teško istinu prešutjeti…

Ili će, na Esmirov užas, nastaviti otkrivati ono što nikako ne smijemo saznati.

Nekad sam, dok sam odrastao, branio likove kao što je Esmir Milavić kad bi ih veći i jači maltretirali zbog žgoljavosti, nespretnosti ili cvikera. Nekad mi se čini, nekad samo doduše, da baš i nisam trebao…