Humovanja Veselina Gatala: Onepismenjavanje

Pisao sam već o omiljenoj sintagmi „novih“ intelektualaca, o konstrukciji „neistinite činjenice“. Pisao sam i o napuklom mostu, ali nisam pisao o spregu sila, statičkom i dinamičkom opterećenju, torziji i fleksiji, momentu sila, to bi bilo dosadno.

To, taj most počiteljski, djelo je „novih“ inženjera koji nemaju vremena da se peglaju kojekakvom statikom, dinamikom, koeficijentom sigurnosti i ostalim glupostima kojima su sepredratni inženjeri nepotrebno opterećivali. Pukao most na Koridoru VC, pa šta. Popravi se ili sam zaraste, tako to biva s mostovima.

Usput, ni državni univerziteti ne zaostaju za privatnim, proizvodnja nesposobnih duduka i njima dobro ide. Znam osobu koja je od nedavno doktor nauka i na državnom fakultetu predaje studentima a ne razlikuje riječ „bijes“ od riječi „bjesnilo“.

Postavlja se pitanje da li je naš dosadašnji život bio suviše kompliciran i komplikovan. Najvjerovatnije jeste. Toliko suglasnika, samoglasnika, toliko suvišnih i nepotrebnih slova bismo napisali i tako trošili vrijeme potrebno na surfanjeInterNetom.

Doduše, nekada u mojoj mladosti nije bilo Interneta ali je to sad skoro nemoguće dokazati.

Sada umjesto slova imamo znakove. Današnja elita se sporazumjeva i šalje poruke javnosti „smajlićem“, „tužnićem“, „lajkom“, onim znakovima koji plaću, čude se, zijevaju…

Kad je nešto dosadno, ispod stavite „zijev“, emotikom koji govori kako vam je nešto dosadno. Emotikonom za oduševljenje pokažete oduševljenje. Čudite se znakom na kome se ono malo žuto koje simulira lice, ibretom čudi neistinitoj činjenici.

Neki stari profa bi cinično rekao da je bolje da koristimo emotikone umjesto riječi nego da upotrebljavamo sintagme poput „neistinite činjenice“.

Osim toga, tako se formira i univerzalni jezik koji ne treba prevoda. Tako, recimo, turistički vodići ne bi trebali poznavati jezik, samo ponesu stotinjak emotikona i pokazuju turistima. Svako malo podignu „smajli“ kad turistima pred oči dođe nešto što treba da im se svidi a podignu „tužnić“ dok prolaze pored ruševina usred Mostara, da pokažu Japancima kako im tu treba bizi žao i kako rat ništa ne valja. 

Dostigli smo napredak od kojih stotinjak hiljada i tisuća godina. Nije Donald Tusk izmislio današnje pismo i jezik. Izmislili su ga još praistorijski prosvjetitelji, Črl i Mtdj. Na zidovima pećine su ostavili književne napise opisujući kako je Ulm kopljem ubio bizona a kako je Gulp odmah zatim bacio tanki džilit da dokrajči životinju mkoja je prije nego što je postala večera ozbiljno povrijedila Mtlna. I Pikaso je rekao, vidjevši na zidu pečine to pismo, da čovječanstvo nije nimalo napredovalo od vremena Ulma, Mtlna i Gulpa. A naši preci su znali pisati i u više dimenzija. Otud i figurica one guzate i sisate žene bez glave iz Vjestonice koju su nazvali „Vjestonička Venera“.

Dakle, čovječanstvo se polako vraća svojim počecima. Teški proračuni više ne trebaju mostovima i zgradama. Doduše, skoro da v iše i nema sposobnih da riješe rešetkasti nosač analitički ili grafički kako nas je učio pokojni profa Zvonko Mišetić. To je sada moderno društvo učinilo nepotrebnim.

Sporazumjevamo se i pišemo znakovnim jezikom. Nisu Egipćani bili ludi pa pisali znakovljem svakolikim. Postoji teorija i da su bili konobari jer na slikama hodaju kao da nose tacne, ali to nije tema ove duge i prekomplikovane kolumne…