Humovanja Veselina Gatala: Gazahstan

Plaha vakta za pogana čovjeka. Tako reče pokojni (ne rahmetli, pročitati „Sjećanja“ od istog autora) Meša Selimović. Ja bih rekao, plaha vakta za nikakva čovjeka.

Što si „nikakviji“ to bolje prolaziš. I zadnji tragovi kućnog odgoja i kolektivne odgovornosti polako gube i u sjećanjima.

Priliku grabe najgori. Bolji odlaze iz ovih krajeva jer ne žele ugrabiti priliku.

Više vole prljati ruke u njemačkim klozetima i na francuskim bauštelama nego obraz ovdje. Odu, čini se, više da sačuvaju obraz nego što žele da bolje žive.

Priliku čovjek može ugrabiti uvijek, čim se ukaže. I obraz može izgubiti kad ugrabi priliku. Novih prilika bude, novih obraza ne. 

Oni koji bi da ugrabe priliku, kažu za one koji ne bi, ili nisu, „Nije se snašao“, „Izvisio“, „Pregazilo ga vrijeme“. Jer, nisu svi skloni prevarama i podložni srebroljublju. 

Da se razumijemo, i ja bih da budem besramno bogat. Nekad, doduše rijetko, poželim i da budem besraman.

Da nema Boga ili te poetske pravde, možda bi bilo lakše. Ugrabiš priliku, zaboraviš sve u što si vjerovao i rahat hodaš zemljom i letiš nebom. Ali, je li baš tako?

Ne znamo kako je ovim poluljudima i poluženama na vlasti. Kakve su njihove noći? Susretnu li ih oni koji su bili prije nego što su se dočepali moći i novca? 

Kako se osjećaju oni kojima sam dobrovoljno bio gromobran prije nego što su došli na vlast? Ne, ne žalim se.

Neka sam. Nisam branio i trpioudarce rulje za ove koji jesu već za one koji su bili. I opet bih, ako postanu oni koji su bili. Hm…

Ne mogu više biti oni koji su bili. To je kao valjak. Vlast je poput drobilice koja, kad uhvati kraj kaputa, samelje čovjeka cijelog i napravi ga po mjeri vlasti.

Vlast mijenja čovjeka ako čovjek vlast hoće. Po mom mišljenju, vlast bi trebalo dati onima koji je ne žele. Evo, onaj profesor, Blanuša.

Njega su, čini mi se, natjerali da bude kandidat za predsjednika Republike Srpske.

Na njemu se vidi da ne želi ništa za sebe. Odijelo konfekcijsko, jeftina kravata koju mu je žena vezala… Znate, konfekcijska odjela se poznaju po naramenicama, ako naramenice nisu… Ma nema veze.

Usput, kad vidite nekoga izabranog da se slikava iz teretane ili sa Maldiva, berite kožu na šiljak. Ako vaš vođa krešti na mikrofon novokomponovane melodije i seoske napjeve, molite Boga za pomoć.

Ako stalno pominje Boga u kontekstu „akobogda“ i „daće bog“, ne glasajte za njega ni za živu glavu.

Ako izgleda balavo, takav i jest. Ako izgleda kao lopov, i jeste lopov. Instinkti i faca ne lažu, pred vama je ono što vidite. Ako žena izgleda kao kurva, govori kao kurva, ponaša se kao kurva, onda je… 

Starleta, valjda. Ili političarka. Inače, kad se nešto glasa kao mačka, mjauče kao mčka i izgleda kao mačka, onda je to najvjerovatnije mačka. Ako neko govori gluposti, onda je glup.

Ako neko govori bezobrazluke, bezobrazan je. Ako neko ne zna izgovoriti dugačke riječi, nepismen je i neobrazovan, bez obzira na to koliko doktorata ima i koju je diplomu prvu kupio.

Nisam ja tu da sudim ko je dobar a ko loš, ko je pametan i ko je glup. 

To sam govorio i na predavanjima, ovdje i vani. Ne vjerujteničemu što vam kažem.

I ne morate. Nisam tu da solim pamet već da zabiberim jedan drugi dio tijela.
Ipak, jedno je sigurno. Možete se osloniti na vlastite oči i uši. To je uvijek bolje nego povjerovati…