Humovanja Veselina Gatala: Ukrajina u europskom srcu

Crni čovjek nije pretjerano ambiciozan. To smo vidjeli kad je Vitalij Kličko pripreman da povede Ukrajinu u krvavi rat koji još traje, rat u kome mrtve više i ne broje.

Snažan i jak, crni čovjek pada pod udarcem Ukrajinca, usljed udarca od kojeg ni ja, ovako star, ofucan i izgreban od upotrebe, ne bih pao. Promiješao bi mi u glavi uspomene iz osnovne, ali garant bih ostao na nogama.

A crni je pao kao proštac. Doduše, pao je tako da se ne udari puno, ali se pri padu udario nimalo slabije nego što ga je udarila Kličkova šaka.

Eto, mislimo da je sport pošten. Zašto? Zato što se rezultat da izmjeriti. Znate ono kad Mile Neprikosnoveni kaže o „duplim aršinima“.

Nekad su stare trgovačke varalice imale po dva štapa za mjerenje dužine platna. Jedan kad bi ga kupovali „na veliko“ a drugi, manji, kad bi prodavali platno za odijela. Običnim smrtnicima, ne sebi.

To je kao da imate jedan metar od metar i deset a drugi od osamdeset i pet cenata. Jednim kupite 110 metara platna i to prodate kao sto trideset do sto pedeset. Računica čista.

Još ako dodate svoju maržu, postanete bogat čovjek pa date novaca da se sagradi crkva jer u vama još ostane nešto straha od Boga…

Hm, kao da sam puno dnevnika gledao pa mi se čini da živim u vjerskoj državi. Političari stalno prizivaju Boga iako je BiH, kako kažu, sekularna država…

Atletika je nekada bila pošten sport, koliko se sjećam. Bijeli ljudi trče brzo, crni još brže. Senegalci najbrže.

Takva im raca, imaju noge kao naš Amel Tuka. I Đoković je pobjednik svega u tenisu, a Srbin je. Ne mogu ga spriječiti jer tenis ima pravila koja kraljica više ne može promijeniti.

A atletika… Štefka Konstadinova, Bugarka, držala je rekord u skoku uvis. Rekord je prije neki dan oborila Ukrajinka Jaroslava Mahučik, dvadesetdvogodišnja… Ukrajinka?

Pade mi na pamet Kličko i crni čovjek. Jaroslava je napredno dijete, ali kad rekord stoji 37 godina… Pa malo počnem guglati. Pa gledam slike, gledam i rezultate. Pa na TV, vratim ostale koje su skakale. Pa vidim da su mnoge atletičarke oborile vlastite rekorde i rekorde vlastitih zemalja. Pa mi to nekako…

Ma kad mi nešto zasmrdi, onda postanem pas i njuškam dok ne onjuškam. I saznam da nisam jedini koji je primijetio „anomaliju“ u rezultatima.

Moram priznati da dugo nisam odgonetnuo u čemu je štos. 2,1 metar. Saznam da joj je osobno – lični rekord bio 2,05 m. Skakao sam nekad i ja preko te prečke i znam šta znači 5 cm. Puno! 

Debela pozadina ovlaš dirne prečku, ona zavibrira i ti sa žaljenjem konstatuješ da si… Skakao sam horajn, škare, nema kako nisam. Bilo je boljih, priznajem. Ali na karikama i razboju sam…

Hm, zašto me ne vratite na temu kad ovako odem? Stara insana treba na temu vraćati stalno.

Kako god, samo mi je jedno palo na pamet. Organizatori su Jaroslavi čemernoj spustili prečku za kojih 5-10 cm. I ostale su skakale i popravljale vlastite rekorde. Zašto? Skakale su kad i Jaroslava nesretna.

Izgubio sam ja dosta vremena na istraživanje. Visina natjecateljki i takmičarki, Jaroslave… Osobni i lični rekordi…

Sad je tehnika uznapredovala dotle da komotno mogu da uporedim visinu prečke i skakačice…

I, eto. Nemam šta dodati osim „Slava Ukrajini“.