Humovanja Veselina Gatala: Tehnička devolucija mozga

Električni rezač kruha i električni sjekač hljeba su izmišljeni otprilike u isto vrijeme, možda i u isti tren. To je bila revolucija u prehrani. Ali, ipak, čovječanstvo je taj izum zaboravilo i vratilo se na puno jednostavniji model, lako zamjenjiv, jeftin i lakši za održavanje. Pogodili ste.

Taj model je mogao trajati milenijima ako biste s vremena na vrijeme promijenili dršku ili sječivo. To bi, teoretski, bio isti prvobitni nož za rezanje hljeba i kruha.

Tesla je prije više od stotinu godina rekao da će čovjek imati sve potrebne mu kontakte i znanja u džepu, i nikad neće biti gluplji nego tad kad to bude imao. Istina. Kad tražim neku adresu samo upišem u mobilni i teta mi na engleskom kaže gdje da skrenem, idem, stanem i koliko mi treba do tamo.

Mogu biti glup koliko hoću, mogu biti glup kao Amerikanac, samo moram znati engleski da me „teta“ naviga do željenog odredišta.

Centri za orijentaciju, memorija i kora velikog mozga mi i ne trebaju. Samo slušam „tetu“ koja imena naših ulice izgovara onako kako ćemo mi, bojim se, da ih izgovaramo za koju deceniju. Tad ću ja, na moje opšte oduševljenje (i još ponečije), vjerovatno i vjerojatno, gledati travu odozdo…

Kad sam sjeo u renault (slovima reno) i teta mi počela zboriti kakav je put i koja je temperatura, zgrozio sam se. Kad bih prišao drugom autu, pištalo je nešto i teta je na francuskom toliko govorila da sam poisključivao sve osim onog pištanja koje me upozoravalo da se svežem.

I vežem se, murija traži pare ako se ne vežem. Hm, doduše, da sam slušao ta pištanja i upozorenja, auto mi ne bi ličio na zgužvan fišek… Ali, sve se nečim plaća. I sloboda.

Moj Akkela ima veliki mozak, veći od psećeg, vučji mozak ima. Svaki put kojim prođemo, pamti. Pamti i mlađahnog veterinara koji ga je, još kad je imao mjesec dana, povlačio za meleni povodac i tjerao da reži i pokazuje zubiće.

Zadnji put kad smo bili kod Dinka na vakcini, držao ga je na oku i pokazivao mu zubalo. Dinka nije upamtio po bolu i zadirkivanju, dao mu je da ga bode iglom. Trpio je jer zna da Dinko nema lošu namjeru.

Moj Dudek ima pseći mozak. Iskočio mi je iz auta i nestao, valjda jureći za kakvom kučkom. Još ga nema, vas dunjaluk ga traži. 15 dana mu nije dosta da se vrati kući. Akkela bi bio doma za par sati, maksimum. Dudekov ćaća nije vuk, pa mu je mozak 30% manji od vučjeg.

Eto, dogodilo se pametnom stvoru kao što je vuk da napravi blesavu životinju kao što je moj zlosretni Dudek…

Nedavno sam sjeo u rumunska kola. U dačiju daster. I oduševio sam se. Ima samo osnovno, radio i pokazivače nivoa goriva, kilometražu i ostalo što je imao i fićek, pokoj mu duši. Pokazivač brzine ima kazaljku. Prekrasno. Nema tete da pametuje kud ću i šta ću, da mi kaže kud je led i kakva je krivina. 

Umjesto mehaničkog rezača hljeba i kruha, vratili su nož. Genijalno. 

Inače, istraživanja su pokazala da imamo manji mozak nego ljudi iz Rima prije 2500 godina. Manji nego Sumerani, Etrurščani i ostali od prije 5000 godina.

Dogodilo nam se s nama ono što smo uradili vukovima. Valjda je to ta poetska pravda.

Iskreno se nadam da ćemo od električnog auta kakav je Tesla, od visokotehničkih zmajeva poput ferrarija i supermodernetoyote, i mi evoluirati u jednostavne a moćne dustere…