Humovanja Veselina Gatala: Čovjek zvani Picula

Englezi su se usavršili u domenu politike. Ni onomad nisu bili loši. Od Indije su napravili dvije zemlje. Jedna se sad zove Indija a druga se zove Pakistan. U strahu jedne od druge, obje su razvile nuklearni arsenal. U jednoj žive mahom muslimani a u drugoj mahom hinduisti. Zajednički im je strah jednih od drugih.

Kasnije su od jedne zemlje, uz pomoć svojih nekadašnjih vazala Amera, Napravili 6 – 7 zemljica koje nekako vegetiraju i same ne znaju šta će sa sobom.

Dok ovo pišem, gledam Tonina Piculu kako izražava svoju ljubav prema srpskim studentima. Tog čovjeka stalno viđam i po prvi put vidim koliko taj dragi čovjek brine o budućnosti Srbije. Nikad nisam skontao čime se taj čovjek bavi dok nisam shvatio da je tu da zastupa srpske studente…

Evo, vidim, Mumbai je bombardirao Pakistan. Ili ga je Bombaj mumbardirao. Svi izražavaju šmitovsku zabrinutost. Indija je zemlja mnogoljudnija od Kine i savršena za podjelu i stranu pomoć nakon podjele. Znam da nije dobro kad se ratuje, ali Bosna i Hercegovina bi mogla da ima korist od podjele Indije, a ako sudbina bude htjela, i Pakistana. Milijarda i po nesretnika, ti jarca!. Tu ne mogu samo Englezi, Nijemci, Francuzi, Ameri i slični im dobiti piculinsku šansu za mirenje zaračenih. Ima tu kasti, regija, jezika, dijalekata, nijansi boje kože, sve to treba pomiriti i naučiti suživotu, toleranciji, ljudskim pravima i civilnom društvu…

Ovih dana kontam pronaći 5 Indijaca raznih boja i kasta i nekoliko Pakistanaca te napraviti nevladinu organizaciju. Držali bi radionice širom Indije i Pakistana i dobro ih platio da se ne biju. Svaki bi imao mjesećnu plaću od čak 50 dolara a ja bih od USAID-a uzimao milione. U BiH ili u Bg, možda i u Hr bih našao šalabajzera bez karaktera da bude Tonino Picula koji bi podržao Nedirljive u pravednoj borbi protiv državnog terora. Pronašao bih nekoliko političkih komentatora koji bi prostom puku pakistanskom i indijskom približio situaciju u Indiji i Pakistanu i podučio ih da se okanu svoga podržavaju tuđi nacionalizam.

Kako god, tu bi bilo posla za sve u BiH. Milorad Dodik bi, nakon podjele Indije,recimo, mogao biti Visoki predstavnik u Radžastanu. To je grad veličine Republike Srpske. Ne zna Milorad nijedan strani jezik, tako da bi mogao zadržati poštovanje Radžastanaca na duži period, možda čak postati maharadđa.

Nenada Nešića bismo mogli pustiti iz pržuna i menovati ga za zastupnika Bengala u EU. Ramo Isak bi mogao da bude stručnjak za sigurnost Meharaštre. Dragan Čović bi mogao da povede Indiju korak bliže azijskim integracijama. Ovi iz korona nabavki, Zeljković i oni iz Srebrne Maline neka budu zaduženi za humanitarnu pomoć zaračenim kastama i regijama, selima i gradovima.

Našlo bi se tu posla za hiljade, stotine hiljada i tisuća Kristijana Šmitova i Tonina Picula. Milijarda i po, ti jarca! Balkan je postao prenapučem Šmitovima i Piculama, treba odušak za ovoliko ministara, zastupnika, delegata, eksperata…

Krajnje je vrijeme da ne izvozimo mozgove već da ih na polasku ponesemo sa sobom da bi pomogli drugima da, kao i mi, žive suživot i multikulturu. Naši će mozgovi preplaviti Indiju, Pakistan, možda i čuveni Bangladeš iz vica „Hoš – neš – Bangladeš“. Mozgovi podučeni od Engleza, Amera, Francuza, mozgovi svježi i malo korišteni.